ОДИСЕЈ СЕ НЕЋЕ
ВРАТИТИ
И видех
Итака-краљевство
моје
У пламену мржње
сагорева
Винограде и маслињаке
Комшије једни
другима
Ватром клетвом
Секирама и другим
хладним оружјем
Затиру у корену
Вино из бачви
просипају
И опојне реке теку
улицама и пољима
Сву рибу потроваше
Или праћкама
изловише
Глад и болести
Размењују се за
гашење осмеха
И потомства
Ено већ су и на жене
децу и старце
Обневидели насрнули
Не могу да им
довикнем
Не могу да их
одвратим
Еј браћо Грци
Ви од овог и оног
света
Застаните
Своје дарове из
уста аждаје
Не можете избавити
Ни стоку чељад и
гробове
Сачувати
Ако крв своју не
укротите
И милост једни
другима
Као узглавља
Не прострете
Мала и нејака је
Земља и моја и ваша
Да просуто зло
Као змијски отров
Као лаву вулканску
Може на један оброк
За ово помахнитало
време
Да прогута
А да се не задави
Сунце самртно
залази
На Западу и тоне
Да се не поврати
Да не засветли
сутрашњом надом
Ни топлином
Да вас огреје браћо
Грци
Потомци богова да
останете
Окрените се оном
Што светли у вама
Те Зевса скините
са престола
Одакле господари
Обећавши краљевску
круну
Сваком од вас
Ако победи ако буде
најјачи
Ако буде најбољи
са стрелом и мачем
Излагао вас је
Да њега не рањавате
сумњама
Отровним
Да није Бог који
може све што науми
9.
децембар 2013.
Пожаревац
Награда
Милан Ракић 2015.
Објавио
је петнаест књига поезије, две књиге
критика и есеја под називом Истим
рукописом, роман Болест брестова и
збирку прича Калемљена трешња Лава
Николајевича. Аутор је осам објављених
драмских текстова. Добитник је више
награда и признања, међу којима је Вукова
награда.
Нема коментара:
Постави коментар