недеља, 3. јул 2011.

ПЕСНИЧКО ПРОЛЕЋЕ ЋУКАРИЦЕ


ЉУБАВНИ ПРЕПЛЕТИ

Нена Радуловић

КОЈИМ СИ ТО ТАЈНИМ
ОЗРАЧЕНА ЗРАКОМ
(I награда за љубавну поезију)

Путујеш кроз време
Док плаветна јутра
Додирујеш руком
Отменом и лаком
Па се питам госпо
Из кога си света
Којим си то тајним
Озрачена зраком.

Из дна твоје душе
Изгрејава љубав
Са сунчаних цвасти
Наду враћаш сваком
На ком углу света
Закључаваш тугу
Којим си то тајним
Озрачена зраком.

О сестро и кћери
Звездом затрепери
И обасјај небо
Твоје душе знаком
Можда ће тренутак
Светлости да ода
Којим си то тајним
Озрачена зраком.


Данијела Глишић
ПОЉАР И ПОЉАРИЦА

Седмог дана, ноћ ће прожети каруце и точкове,
ате који их вуку.
Двоје ће утихнути у погледима,
у пренетости...
Тако настају зачећа, усред гаја.

Предели згуснути, природа окончана!
Брдовља озелене, дорати галопирају!
Тако настају претапања.

Седмог дана двоје обећаних,
под поднебесјем постаће једно.
... Дуго ће природа шапутати ветровима
тајну о поднебесју, о пољару и пољарици.


Драгић Јевтић
МЕЛЕМ

Можда и јесам понекад
мада никада нисам желео
да те повредим

Било би
као сам себи
нож у срце

Оно што тебе повредило би
мене ће убити

Све што и ти
осећам

И сваки твој осмех
мелем је за моје срце


Миодраг Милуновић
СУСРЕТАЊА

Као сказаљке на часовнику
заробљене бескрајном кружницом
савршенства
тумарамо невиделом својих хтења
сакупљајући године
које су појеле време

Некада тако далеки
руку испружених
ка недодиру новог ткања
ослушкујемо испразну музику
наших стопа
страхујући да се не сусретнемо
сами са собом

А када нас игра сенки
споји у вертикалу истородности
ћутимо о себи

Преповијамо изгубљене године
у неко ново рухо
и када слутња
додирне праву реч

Време нас испрати
на ново чекање


ДУША РОДОЉУБЉА


Живомир Мића Стевановић
НЕБО МИ СЕ НОЋАС ОТВОРИЛО


Небо ми се ноћас отворило
сво црвено као ватра жива,
питало ме шта то Срби раде
и шта се то у Србији збива.

Срце ми се узбудило лудо
на до сада невиђено чудо,
смогох снаге да викнем из гласа
и потражим за Србију спаса.

Свето небо, што те Господ даде,
да ли има за Србију наде,
да сви Срби као некад живе
да се срећи и лепоти диве?

Мили сине, ниси ти једини
што за Србе тражиш сада спаса,
српски народ, небески је, знамо,
зато ћемо снагу да му дамо.

Ваше сузе тешке су и Богу
учинићу за вас све што могу,
да будете срећни и весели
и цео свет опет вас пожели.


Љиљана Милосављевић
ЗЛА ВРЕМЕНА


Сви потекли
Од Адама и Еве
Испод једног неба
И сунца што нас греје

На једној земљи
У кругу се вртимо
Као два ока завађена

Мртве птице небом лете
Скакавци године наше једу
Бујицама небо плаче
Земља се тресе и отвара

Болештине ниоткуда искоче
Празних кућа на све стране
Бескућника све више

Ниједног дана без рата
Сит гладноме не верује
Из царских палата
Чатрље се не виде

Нема мира ни спасења
А сви се кунемо
У Бога јединога


Милован Петровић Мићо
ПРОБУЂЕНЕ АВЕТИ

Домовино!
Не радујеш се небу на уранку
Уздрхтало јутро, дан, ноћ
Украден миран сан
Неисцељене ране
Од којих се тихо мре.

Домовино!
Ослушкујем тмине глас
Опомиње прети
Из сна ноћас
Пробуђене авети
Срце страх осети...

Домовино!
Небеса се сажегла у диму
Сјај међ звездама нестаје
Животи у проклетство залутали
Уздахнем, отворим душу
Срце стало, а очи плачу...


Нена Радуловић
СВЕТОВНИМ ПУТЕМ

Ако ти се путује
И пун си снова
Крени световним путем
Својих прадедова.

Пут ће ти осветлилти
Птице небеске
Што лепршају сводом
Као живе фреске.

Слушај, упијај, памти
Приче пастира
О лепоти живописа
Српских манастира.

Још ако ти се оку
Свети Лим згоди
Охлади уморне ноге
У савиној води.

Тако ће твоја душа
Милешевски чиста
На крилу белог анђела
Заувек да заблиста।

Нема коментара:

Постави коментар